• header1.jpg
  • header4.jpg
  • header3.jpg
  • header6.jpg
  • header2.jpg
  • header5.jpg
  • header7.jpg

Flora- Raznovrsnost reljefa i klimatski uslovi u regionu su razlog za formiranje izuzetno raznovrsnih biljnih biocenoza (celina uzajamno delujuće populacije biljaka na određenoj teritoriji). Biljni svet regiona poseduje oko 1000 vrsta, a 60 od njih su retke i ugrožene izumiranjem. Ovde se na relativno maloj teritoriji susreću skoro svi elementi karakteristični za Bugarsku biocenozu. U isto vreme na nekim mestima su se formirali unikatni uslovi za tzv. endemitne vrste. Takvi bugarski endemiti su: crvena stenska ruža (Sempervivum erythraeum), jordanski zvončić (Campanula jordanovii), lepteroidni salep (Orchis papilionacea), stefčova tlstiga (Sedum stefco). Od najinteresantnijih Balkanskih endemita se ističu: vanerova simfijandra (Simphyandra wanery), visoka biserka (Melica altissima) i tercierni relikt – srpska raonda (Ramonda serbica).


Fauna- U regionu je utvrđeno i prisustvo oko 180 vrsta ptica, 53 vrste sisara, od kojih 14 vrsta slepih miševa, 11 vrsta vodozemaca i 15 vrsta gmizavaca.
Ptice su najzastupljenija grupa kičmenjaka. Ovde se susreću i vrste koje su ugrožene nestajanjem u svetu. Takve su belošipa vetruška (Falco naumani) i livadni drdavac (Crex crex). Veliki deo ptica spada i u vrste koje su zaštićene na nivou EU – crna roda (Ciconia nigra), crvena kanja (Milvus milvus), poljski blatar (Circus cyaneus), lovački soko (Falco herug), buljina (Bubo bubo), pokrivena sova (Tyto alba) i drugi. Velika raznovrsnost ornitofaune duguje se činjenici da odavde prolazi jedan od glavnih puteva ptica selica u Evropi – „Via Aristotelis“, kao i izuzetnoj raznovrsnosti staništa.
Između ostalih vrsta upisanih u Crvenoj knjizi Bugarske su vidra (Lutra lutra), zlatka (Martes martes), vuk (Canis lupus) kao i sve vrste slepih miševa. Vidra i slepi pas (Spalax leucodon) su upisani u svetski crveni spisak IUCN-a (Međunarodni savez za zaštitu prirode) u kategoriji „Ranjivi“. U prošlosti je u šumama regiona živela najveća evropska mačka – ris (Felix lynx). Taj sisar koji je nestao pre više od 50 godina, danas se ponovo useljava u prekograničnom regionu Zapadne Stare planine. Osnov za ovu tvrdnju je postojanje populacije risa koja proširuje svoj areal na susednoj srpskoj teritoriji, kao i učestali slučaj zapažanja risa u opštini, u regionima koji se graniče sa biosfernim rezervatom. Kvalitetna avtohtona staništa sa bogatom prehrambenom bazom, ograničenim ljudskim prisustvom u velikim graničnim teritorijama i zaštitne funkcije biosfernog rezervata “Čuprenje“ su pretpostavke koje su dovele do pojave braon medveda, čija populacija sporo beleži rast.
Raznovrsnost kod riba nije velika zato što u regionu nema velike plovne reke i druge prirodne vodene bazene. Godnji tokovi reka koji izviru ovde su čisti i u njima živi balkanska pastrmka. Poznate svim ribolovcima tu se nalaze crna mrena,klen i sl. Tipični stanovnici veštačkih jezera su šaran, kostreš, babuška, tolstolobik, som. Šumska kornjača (Testudo hermanni) koja boravi u regionu, uključena je u crveni svetski spisak IUCN-a. Od 16 vrsta zmija u zemlji, u regionu se nalazi sedam među kojima i dve zmije otrovnice – šarka (Vipera beros) i poskok (Vipera amodites).