• header5.jpg
  • header7.jpg
  • header6.jpg
  • header2.jpg
  • header4.jpg
  • header1.jpg
  • header3.jpg

Дефиниција и основне карактеристике.

Авантуристички туризам је једна ниша у туризму, која укључује истраживање или путовање са одређеним степеном ризика (реални или перцептивни), која може да захтева специјална умећа и физичко оптерећење. За сада нема јединствено опредељење о авантуристичком туризму у литератури UNWTO, али Adventure Travel Trade Association (ATTA) дефинира авантуристички туризам као путовање, које укључује најмање два од следећих три елемента: физичка активност, природна средина и културна размена. Док опредељење за авантуристички туризам захтева само два од тих компонента, путовања, која укључују сва три, су наклони да пруже туристима најпотпунији авантуристички туристички доживљај.

Између основних карактеристика авантуристичког туризма је стремљење да се подржавају и подстицају одрживе праксе.  Ово произлази од схватања да без девствене природне средине и паметних културних доживљавања, дестинација за авантуристички туризам изгубиће своју способност за конкуренцију.
Веза авантуристичког туризма са локалним људским и природним капиталом и ангажман за њихову заштиту и популаризацију асоцијирају авантуристички туризам као инструмент за одрживи и одговорни економски раст, који носи предности на сваком друштвеном нивоу.

Врсте авантуристички туризам. Типови активности.
Ново истраживање, спровођено од стране ATTA заједно са истраживачима из универзитета у Источној Каролини, показује да они који путују у циљу авантуре (adventure travelers) више од свега траже као мотивација трансформативне доживљаје. Основни опште прихваћени типови авантуристички туризам су кулинарни, културни, туризам несрећа (путовање до места природне несреће са различитим циљевима…), екотуризам, етнотуризам, екстремни туризам, туризам у прашумама, истраживачки туризам, урбанистички туризам, духовни туризам.

Независно од начина на који стручњаци за туризам организирају или категоризирају путовање са авантурама, авантура ће увек бити субективни термин за саме туристе, јер је то повезано са индивидуелним доживљајем сваког путника. Авантура за једног путника може да изгледа обични доживљај за другог. Авантуристички туристи прелазе своје властите границе културног, физичког и географског конфора и ове се границе разликују за сваког човека.

Разлике између авантуристичког туризма и масовног туризма су јасне, али разлике између авантуристичког туризма и других врста туризам могу да буду нијансираније, какве су например са екотуризмом, са одрживом туризмом, са гео туризмом и сл.  Мада они имају неке сличне карактеристике са авантуристичком туризмом, а и међу собом, као например минимизирање негативних утицаја туризма или повећање користи за локалне заједнице, ови "брендови" туризма имају специфичну или чак нишову тржишну вредност, за то што резонирају са одређеним потрошачким сегментом.


Тенденције у развоју авантуристичког туризма
•    Најпознатија тенденција у развоју ове врсте туризма последњих година је његова еволуција са једног путовања обавезним елементом екстремности ка путовању, у којем није схватање за авантуру обавезно повезано са физичким оптерећењима и изазовима.
•    Међутим, одсуство јасне оперативне дефиниције отежава одмеравање тржишног удела и раст ове врсте. Све чешће државе различитог степена економског развоја дају предност авантуристичком туризму, јер признају његову еколошку, културну и економску вредност. Од 2009 г. до 2012 г. тржиште авантуристичких путовања имало је средњи годишњи раст од 65%.
•    У 2010 г. прво су истраживање за одређивање тржишта авантуристичког туризма одржали ATTA, Универзитет Ђорђ Вашингтон (GWU) и Xola Consulting. То је утврдило, да је глобална вредност авантуристичког туризма 89 милиарди долара. Поновили су истраживање 2013 г. и утврдили да су 42% путујућих путовали ради авантура, а то даје овом сектору вредност од 263 млрд. долара - повећање од 195% за две године.
•    Авантуристички туризам потпомаже локалне економије. У истраживању АТТА за 2014 г. о авантуристичком туризму, анкетирани оператери за авантуристичке туре су израчунали да 65.6% од укупних разхода за путовање од авантуристичког аранжмана остају у посећеној /им дестинацији /јама.
•    Данас је авантуристички туризам динамичан и брзо мењајући се сектор са новим варијантима, које се често додају к могућим доживљајима. Поједине компаније често су мале фирме које управљају власницима – предузетницима, којима се хоће да поделе са другима своја омиљена места и страсти. Авантуре дају могућност предузетницима сеоских рејона по свету да учине исто. Авантуристички туризам је један од сектора у туризму који се најбрже развија, привлачећи клијенте високих доходака, подржава локалне економије и подстиће одрживе праксе. На тај начин дуготрајни раст овог сектора ствара нето позитивне утицаје не само на туризам, но и на економије дестинација, на њихово становништво и на околину.
•    Тражење се повећава, јер глобални ниво расположивог дохотка расте и потрошачки интерес за персонализирање и трансформативне (т.ј. који се мењају у перспективи) доживљаје се повећава. На тај начин све више људу могу приуштити себи одмор и траже авантуристичке делатности. Упркос тога, очекивања потрошача која се мењају, усавршавање технологија и повезаност, као и промена демографских података основних тржишта за авантуристички туризам утићу на суштини тражења. Постоји и раст предлагања, т.ј. оснивају се послови за задовољавање и/или креирање тражења. Рампа за улаз у авантуристички туризам је ниска, нарочито на ново основана тржишта и таква која се развијају, а тенденција је да утврђене туристичке компаније у развијеним земљама укључе у својим аранжманима понуде за авантуре.
•    У сектору авантуристичког туризма тенденција је усмерена к дезинтеррекцији, т.ј. уклањању посредника-туроператера или туристическог агента, који обично је повезивао потрошача са добављачем. Пошто данашњи турист има приступ до информација и поверљивих потрошачких мишљења он лајн, вероватно је да се он обрати директно добављачу. Профил авантуристичког путника у САД (проучвање тржишта авантуристичких путовања у Сједињеним америчким државама), показује да 71% путујућих америчких авантуристичких туриста уређују сами своје путовање.

Профил туриста
Авантуристички туризам привлачи туристе са високим личним дохоцима. Овај тип туриста су наклони да плаћају додатно за узбуђујуће и аутентичне доживљаје. Туроператери за авантуре очитавају средње 3000 америчких долара за боравак са средњем дуготрајности путовања од осам дана. Трошкови путовања варирају зависно од дуготрајности, нивоа лукса и активности, дестинација и растојања од почетне тачке путовања до дестинације.

Према истраживањима тржишта за авантуристички туризам у 2013 г. 57% авантуристичких туриста су мушкарци, а 43% - жене. Упркос тога у годишњем проучавању за светску трговину у 2014 г., у делу за туроператере стоји да 53% путујућих су жене и 47% от њих - мушкарци. Истраживање од 2013 г. показује још, да 37% путујућих за авантуристички туризам имају бар 4-годишњи степен високог образовања, 11% имају професионални степен, а средњи индивидуелни лични доходак једног путника је 46 800 америчких долара годишње.

Додатни акценти од профила авантуристичког туриста:
•    Авантуристички туристи су млади људи средњег узраста од 36 година.
•    У поређењу са путујућим без авантура, код путујућих за авантуре има већу вероватноћу да користе професионалне услуге водића, инструктора, туроператера или других услуга.
•    Путујући за авантуре планирају своја путовања проучавањем он-лајн и конзултирањем с пријатељима и породицом и препоручују путовања путем објављивања на више социјалних медијних сајтова.
•    Проценат путујућих за авантуре, који користе Facеbook (78%), је двоструко већи од 2010 г. до 2013 г.
•    Авантуристички туристи и данас више воле међународна путовања, при чему 71% свих путујућих са авантурама (79% путујућих за тешку авантуру) имају важећи међународни пасош.
•    Мали део путујућих за авантуре путују сами, 21% путују са пријатељима, 37% путују са супругом или партнером и 30% путују са својим породицама, укљ. са децом.
•    Путујући за авантуре класирају регионе са природном лепотом као најзначајнија чињеница у избору своје најновије дестинације, а после тога су могуће активности и клима.
•    Путујући за авантуре могу да буду важни "рекламатори" за дестинације и активности. 80% путујућих изјављају да је вероватно или веома вероватно да препоручују пријатељима и породици путовање као што је њихово задње путовање. Уз помоћ технологија и социјалних медија, 39% би препоручили слично путовање. Путујући за авантуре исто тако су наклонији да препоручују путовање, објављујући одзиве на вебсајтове за путовање.
•    Разлози због којих људи бирају авантуре су разноразни, али најчешће цитиране мотивације су релакс, време са породицом и опознавање различитих култура.
•    У поређењу са путујућих без авантура, код путујућих за авантуре има већу вероватноћу да користе професионалне услуге водића, инструктора, туроператера и добављача бутикових услуга. Али разматрајући само путујући за авантуре се успоставља да 56% од њих се сналазе сами.
   
ОПШТИНА БЕЛОГРАДЧИК
ОСНОВНИ ТУРИСТИЧЕСКИ РЕСУРСИ
ПРИРОДНИ РЕСУРСИ

Територија општине Белоградчик одликује се богатом био разноврсности. Објекат заштите су 6 заштићених територија и делова 3 заштићене зоне из НАТУРЕ 2000. Богата био разноликост је чињеница за развој специјализираних врста туризам, укљ. авантуристичког туризма, планинског бициклизма, еко туризма  и сл.

Заштићене територије и заштићене зоне из НАТУРЕ 2000
В региону општине Белоградчик се укључују заштићене територије три категорије (резерват, природна знаменитост и заштићена околина):
•    Резерват „Ћупрене” (у земљишту села Стакевци);
Резерват је „Ћупрење” осниван да би се сачувао најсеверније природно боравиште обичне смрче (Picea abies) у Бугарској. Он се налази на билу и североисточним косама Чипровске планине, Западна Стара планина, у земљиштима села Ћупрене, Репљана, Горни Лом и Стакевци. У резервату се налази и најсеверније налазиште клеке (Pinus mugo) у земљи, а у буферној зони могу се посматрати еталонске букове шуме. Од 1977 г. решењем УНЕСКО резерват добија статут Биосферног резервата. У биосферном резервату “Ћупрене” је сачувана и популација глувана /Tetrao urogllos/.

•    Природна знаменитост „Белоградчишки скали (стене)” (гр. Белоградчик, с. Чифлик);
Познат за регион је феномен стена „Белоградчишке стене”. Оне представљају форми од црвено обојених пешћаника и конгломерата, формиране пре око 230 млн. година. Обухваћају територију дужином око 30 км и ширином од 3 км, укупне површине од 598,7 ха.
Део природног феномена "Белоградчишке стене" је и пећина "Лепенишки печ" (позната и као "Лепеница"), која се налази на око 4 км југоисточно од Белоградчика и около 6 км северозападно од села Боровица, у околини "Маркашница". Пећина је формирана у црвенкастим пешћаницима - конгломератима, вероватно пре око 230 милиона година. До пећине води добро означена еко-стаза.

•    Природна знаменитост „Пећина Магура” (с. Рабиша);
Налази се до села Рабиша, 25 км северозападно од града Белоградчик. Магура је једна од највећих пећина у Бугарској, а укупна дужина њених галерија је око 2500 м., а укупна површина - изнад 30 000 кв.м. Природно формиране "сале", бројне галерије (Триумфална сала, Припијена галерија, Сала сталактонија, Галерија са сликама, Сала палог бора, Сала тополе, Тронска сала, Свећана сала, Ходник фијорда) и чудне форме величанствених димензија (до 20 м висине и изнад 4 м пречника) које личе на људе, слапове, животиње и т.д, претварају је у једној од најлепших пећина у земљи.
Она је позната и са преисторијским сликама на стенама, датиране од 10 000 г. пре Хр., ради којих је укључена у прелиминарном списку УНЕСКО. Слике показују култне и ловачке сцене, записи бројчане информације, плешуће женске и мушке фигуре, двоглаву женску слику, ловце, животиње, звезде, оруђа рада, биљке. Испуњена тајанственом лепотом, која долази из векова, она је и уточиште заштићених фаунистичких врста - изнад пет врста слепих мишева, пећинских бескичмењака, а има податке да су пронађени фосили, које сведоче да су у региону боравиле преисторијске животиње - пећински медвед, хијена, дивљи коњ и др.
Магура је позната и с једним од најбољих пенушавих вина, која се производе у Бугарској. У једној сали се налази подрум за вино, у којој се по класичној технологији производе природно пенушава вина (шампањаца).

Статут заштићених територија имају још:
•    Природна знаменитост „Боровни камен” (с. Боровица);
•    Природна знаменитост „Слап на реци Стакевска у рејону „Беле воде” (с. Стакевци);
•    Заштићен регион „Ћупренскe буквe” (с. Стакевци);

Значајни природни ресурс за общину представља и:
 Вештачко језеро „Рабиша”– антропогена модификација природног језера Рабиша. Језеро Рабиша има тектонско порекло и по површини је највеће језеро овог типа у Бугарској укупном површином од 3,246 кв.км и дубином до 35-40 м. Предлаже одличне могућности за спортове на води и риболов.
Пећина Козарник. То је мала пећина дужином око 200 м, али је значајан објекат од преисторијске епохе - налази у Козарнику имају претензије да буду најраније трагове људског присуства у Европи - пре 1-1,4 милиона година, и показују да је засељавање европског континента вероватно почело на Балкану.

У оквирима анализиране територије се налазе делови следећих заштићених зона из НАТУРЕ 2000:
•    ЗЗ (ѕаштићена ѕона) Западна Стара планина и Предбалкан – BG0001040 за заштиту пространства букових шума, благуново-церових шума, полуприродних трава и жбуња на кречњаку и сл.;
•    ЗЗ Макреш – BG0000521 за заштиту местообиталишта балканско-панонских благуново-церових шума и сл.;
•    ЗЗ Западни Балкан – BG0002002  за заштиту птица (међу којима белолеђи детлић, белорепни мишелов, белошипа ветруша, буљина, бела рода, шумска шева);

Биолошка разноликост и шумски ресурси
Разноликост врста је велика, при чему се налазе и ретке и заштићене врсте. Између бугарских ендемита су: црвена стенска ружа (Sempervivum erythraeum), јордански звонић (Campanula jordanovii), лептирослични салеп (Orchis papilionacea) и стефчова тлстига (Sedum stefco). Међу најинтересантнијим балканским ендемитима може се истакнути: ванерова симфијандра (Simphyandra wanery) и висока бисерка (Melica altissima).
У односу на фауну у региону су утврђене око 180 врста птица, 53 врста сисара, од којих 14 врста слепих мишева, 11 врста водоземаца и 15 врста гмизаваца. Птице су најбоље заступљена група. Овде има и врсте од светског приоритета заштите. Такве су белошипа ветрушка (Falco naumani) и ливадни дрдавац (Crex crex). Велики део птица доспева међу врстама од европског природозаштитног значења – црна рода (Ciconia nigra), црвена кања (Milvus milvus), полски блатар (Circus cyaneus), ловни соко (Falco herug), буљина (Bubo bubo), покривена сова (Tyto alba), и сл. Од сисара између укључених у Црвеној книзи Бугарске су видра (Lutra lutra), златка (Martes martes), вук (Canis lupus), као и све врсте слепих мишева. Видра и слепи пас (Spalax leucodon) су укључени и у светском црвеном списком Међународног Савеза за Заштиту Природе (IUCN) у категорији “рањиве врсте”.

Антропогени ресурси
Културно наслеђе општине је концентрисано претежно у граду Белоградчик, с. Рабиша, с. Праужда и с. Гранитово.

•    Белоградчишка тврђава је једна од најбоље сачуваних тврђава у земљи и представља импозантан архитектонско-грађевински и историјски споменик културе. Расположена је на 610 м надморске висине на површини од 10200 кв.м. Она заузима стратешко место међу Старопланинским пролазима “Свети Никола” и „Белоградчишки пролаз” (“Кадабоаз”). Настаје І-ІІІ века сл.Хр. као мала тврђава скровиште. За време археолошких истраживања су откривени темељи зидова, фрагменти керамике, гвожђени врхови копља и стрела, монете римских императора Веспасиана, Трајана, Септимија Севера, Гордијана ІІІ, Деција Трајана.
Њени стратешки значај оценио је и видински властела Иван Срацимир /1356-1396 г./. У његово доба она је додатно учвршћена и проширена. Изграђени су два преградна зида /са југоистока и са северозапада/ и помоћне инсталације.
У 1396 г. Белоградчишка тврђава су освојили османци и она је делимично срушена. Потпуна реорганизација и проширење почиње 1805 године и завршава се 1837 г. Новоизграђени зидови тврђаве достижу висину 12 метра, 2,5 метра ширину у основи. Изграђени су од добро обрађених белих камених блокова, спојени малтером. У тврђави оформљена су три дворишта са три портала, са здраво учвршћеним масивним вратима опкованим ивицама од кованог гвожђа. Одбрамбена способност тврђаве појачана је од три амбразура за оруђа и три постоља за оруђа.
Историја Белоградчишке тврђаве повезана је са подвигом познатог хајдута Вељка, који ју је завладао за кратко у 1809 г. За време Руско-Турског рата /1877-1878 г./ тврђава је опсађена от руских и румунских војски. На дан 25 февруара 1878 г. сагласно закљученим примирјем је предата савезним снагама. Судбина јој одређује значајну улогу и за време Српско-Бугарског рата - 1885 г., када су под њеним зидовима разбијени српске снаге, достигли овамо кроз Старопланинске пролазе.

• Сјулејманово утврђење (познато још као „Латинско кале”) - налази се западно од Белоградчишке тврђаве. Сачувани су делови заштитног зида. За приступ до остатке утврђења изграђена је метална лествица с заштитним гелендером. До објекта може се ићи колима, има и мали паркинг. Непосредно поред њега има изграђено панорамно плато.

• Предео Аниште . Налази се непосредно поред пута Салаш - Белоградчик 2 км. источно од села Граничак. Ту су откривени остаци срушене античне путне станице, који представљају посебна грађевина са хипокаустом, која има 4 просторија. Сматра се да је то станица поред пута, расположена на путу Рацијарија - Наисус (сада Ниш), коју су римљани изградили и користили у II-III в. и вероватно порушена је за време варварских најезда крајем III и почетком IV в.

•    Историјски музеј – Белоградчик тренутно има статут општинског музеја са одвојеним четири одељења – „Бугарска историја ХV – ХІХ в.”, „Природа”, „Археологија” и „Уметност”.
Експозиција одељења “Бугарска историја ХV – ХІХ век” је смештена у некретнини културне вредности „Панова кућа” – сјајни представник предбалканске архитектуре за време Препорода. Изграђена је 1810 г. Она је двоспратна, са зидовима уоквиреним даскама, са два чардака. Први је спрат изграђен каменом, а други је спрат еркерно истурен.
Експозиција нас упознаје са социално–економским развојем Белоградчика и региона током 18-19 в. с акцентима на традиционалну пољопривреду, сточарство и занате - железарство, абаджијство, кондурджијство, грнчарство, терзијство, мутафчијство, златарство. Експозиција предлаже и богат материјални и документарни материјал, који одражава борбе против османског господарства, важне моменте од догађаја у Белоградчику за време Руско-турског ослободилачког рата и фотосе и документе, који одражавају битке код Белоградчика за време Српско-бугарског рата од 1885 г. Заслужује пажњу и збирка икона мајстора из Трјавне и Дебарског.
Лапидаријум у дворишту Панове куће враћа нас у епохи Древног Рима и његовог духовног света.

    Експозиција одељења „Природа” отворена је 1975 г. и налази се у згради бившег “Ловачког дома”. Сада експозиција садржи 520 експоната, а фонд разполаже са још око 2500. Од њих су 39 препариране животиње, европске и светске заштићене врсте, а 128 експоната (представници фауне и флоре) имају статут угрожених изумирањем животиња, сагласно Закона за биолошку разноврсност. Све ово чини збирку изузетно цењену. Музеј у свом основном и научно-помоћном фонду чува изнад 3000 природних образаца и друге материјале укључујући: минерале, стене и подземне ресурсе; палеонтолошке материјале (кости праисторијских животиња као пећински медвед и пећинска хијена); зоолошке материјале (препариране животиње, коже, лобање); хербаризиране биљне врсте; оригиналне фотографске материјале и фотографије, који су урадили службеници музеја.

Одељење „Уметност” разполаже са више од 180 платна графике и живопис, део којих су сликани на свакогодишњим пленерима сликарства, који се одржавају у општини Белоградчик. Експозиција укључује слике Владимира Димитрова - Майстора, Стояна Венева, Ивана Христова, Йоана Левиева, Бахита Бапишева и др. Зграда је грађена 20-их година ХХ в., има дивну архитектонику и је реновирана по пројекту “Лепа Бугарска”.

•    Астрономска опсерваторија - Опсерваторија „Института за астрономију” БАН (Бугарске Академије Наука) има на располагању три телескопа, компјутер за обраду и чување података са електрофотометричних посматрања и CCD камера. Посматрају се Месец, прстен Сатурна, сателити Јупитера, срп Венере, комете, звезде, звездни купови, галактике. Тренутно могућности опсерваторије као туристички објекат се не користе потпуно;

• Џамија “Хаџи Хусеин” – Подигнута је 1751 г. Делимићно је реновирана;

• Ћелијна школа (за време турског ропства) с. Рабиша . Изграђена 1830 г. Зграда је рестаурирана и има могућности за изградњу музејне збирке;

• Архитектонском наслеђу укључују се и осам цркава, разположене на територији Општине Белоградчик: ”Св. Тројица” у с. Боровица, “Вазнесење Христово” у с. Праужда и с. Стакевци, “Св. Георги” (Св. Ђорђе) у гр. Белоградчик, “Св. Св. Константин и Елена” в с. Гранитово, “Св. Св. Ћирило и Методије” у с. Раяновци, “Успење Пресвете Богородице” у с. Салаш.

    Архитектонско наслеђе општине Белоградчик допунују няколко десетака, али лоше сачуване, куће из време Препорода у селима: Гранитово, Праужда, Салаш, Вештица и Ошане.

Догађаји
На територији општине одржавају се интересантни фестивали и клубне манифестације, а неки од њих имају међународно и национално значење:

- Фолклорни фестивал „Од Тимока до Искара – за траговима траћана“, који се одржава у циљу сачување и популарисање традиција везане за аутентичан фолклор,

- Међународни сабор на пролазу „Кадабоаз” с. Салаш – с. Ново корито, претпоследња субота и недеља јула месеца. Манифестација је изражај пријатељских односа између општина Књажевац и Белоградчик и организира се сваке године. За овај се састанак отвара граница и може да се пређе само са личном картом. Посетиоци имају могућност да прате спортска такмичења, представе фолклорних друштава, оркестре, певачке групе, да виде излагања малих и великих произвођача. То је и шанса за састанак са бизнисменима и представницима локалне управе.

Балкански шахматни фестивал за љубитеље. Од 2010 г. наовамо шахматни Клуб “Најден Војнов” – Видин у партнерству са хотелима и кућама за госте из Белоградчика, као и са подршком општине, организира сваке године овај спортски догађај, где се окупљају 100-150 учесника и пратећа лица у оквирима једне недеље.

Задњих неколико година у Општини је стављен почетак за два нова догађаја, који су озбиљно оживили јавни живот и брзо су се претворили у атракцију и мотивацију за путовање к региону:
- Летњи фестивал “Опера на врховима – Белоградчишке стене”. Одржава се сваке године крајем јула и почетком аугуста. Ово је иницијатива Софийске опере и балета и општине Белоградчик. Представе се одржавају у тврђави и пећини Магура.
- Вело (Бициклистички) рели „ROCKS ’N ROLL”. Одржава се у мају у четири категорија – Хоби, Елит, Омладинци и Жене. Идеја пројекта је да популарише безбедни бициклизам међу младима и да одржава инициативе које штите природу;


Друга група догађаја, тренутно од локалног значења, исто имају потенцијал да привлаче туристе и/или да обогати њихов боравак развојем атракција и учешће у традиционалним делатостима:
- Народно весеље поводом „Дана виноградара”
- Обилазак унутрашњих водених базена у циљу пребројавања водопливајућих птица и сликања,
- Слављење Тодордана и организовање коњских трка,
- Отварање новог туристичког сезона – средином месеца април,
-   Концерт и еко-арт поводом Дана земље,
- Организација и одржавање Фестивалских дана "Професор Георги Димитров", сваке године,
- Слављење празника цркве „Св. Георги” (Св. Ђорђе) у гр. Белоградчику - „Гергьовден” (Ђурђев дан),
- Празник шуме и туризма у Стакевском Балкану,
- Свећана прослава годишњице Белоградчишког устанка од 1850 г.

У додатку културног календара општине се укључују и слављења националних, традиционалних и црквених празника.

Актуелно стање туризма у општини

Инфраструктура посетилаца, атракција и услуга

На територији Белоградчика функционише туристически информациони центар, који се подржава од стране општине и пружа информације о туризму како у региону, тако и у суседним дестинацијама. Општина већ неколико година подржава и атрактивни ауто возић којим се остварује атрактивну шетњу од централног трга Белоградчика до Белоградчишке тврђаве.
 
Вело (Бициклистички)-клуб "Стена" је основни мотор за развој на маунтијнбајка и велотуризма у општини. Клуб је основни организатор Вело релија „ROCKS ’N ROLL”, али осим тога као редовна услуга сваки викенд се остварује иницијатива „Попни се на бицикл” – вело (бициклистичке) туре различитим степеном тешкоће и дужине, отворена за све које желе. Осим са остваривањем иницијатива, клуб је ангажован и да маркира и подржава траса и маршрута за маунтијнбајк у региону.
Осим за вело туризам у општини су означене и пешачке еко маршруте (5 бр.), које воде туристе до најинтересантнијих објеката и места панорамних изгледа, које наравно су развијене око основне атракције - Белоградчишких стена.

Карактеристичан елеменат за туристичку понуду у региону су вински подруми и услуге и атракције које они нуде. Тако например у подруму Боровице управници нуде изузетно компетентну беседу, селекцију квалитетних вина, међу којима уникалне сорте као наранђасто вино, шампањац и сл., као и посматрање производног процеса.
Подрум вина Магура са своје стране предлаже дегустацију вина у једној сали пећине Магура, која је вештачки преграђена где одлежавају вина типа шампањца, што само по себи је туристичка атракција и доживљај.

Значајна локација је и језеро Рабиша, где се пружа палета атракција и додатне услуге - водене атракције (изнајмљивање удица; изнајмљивање уинд сурфа; изнајмљивање кајт сурфа; изнајмљивање туристичког кајака двоседа), шетња џипом око језера, стрељање луком; дегустација вина из региона области Видин и сл. Задња новина у сезону зима 2017/18. је лет балоном, који предлаже Агенција за регионални развој и Бизнис-центар Видин, изнад смрзнуте воде језера;

У с. Стакевци с друге стране предлагају додатне услуге као фото лов и фото туризам, сафари 4х4, јахање коња, шетња багија и др.

ОБЩИНА ЋУПРЕНЕ
ОСНОВНИ ТУРИСТИЧКИ РЕСУРСИ

Природни ресурси
       
На територији општине Ћупрене су расположене следеће заштићене територије:
- резерват “Ћупрене”, укључен 1977 г. у списку биосферних резервата по програму "Човек и биосфера" УНЕСКО
-  заштићени предео – „Миџур”, који се налази у подручју села Горњег Лома и приступачан преко еко стазе од села Горњег Лома и  „Ћупренске букве”;
- природна знаменитост „Пећине „Леви и десни суви печ”. Разположене у подручју с. Доњег Лома укупним површином 0,2 ха. Карактеризира се мноштвом формирања мармита, синтрових језера, пећинских кара, колонија слепих мишева. Десни суви печ се налази око 2 км од села у југоисточном правцу, на брежуљку Чука. Пећина је приступачна за посету без специјалне опреме. Вероватно је коришћена од преисторијског човека. Пронађени су трагови пећинског медведа. У пећини „Леви суви печ“ су пронађене монете и керамика из античког доба.
- природна знаменитост „Гарда“;налази се у пределу села Протопопинци и обухвата део речног корита реке Чупренеска. Степен приступачности: у непосредњој близини до пута ІІІ- 114 у региону села Протопопинци;

-    природна знаменитост „Белоградчишке стене”- део. (види горе)

Еколошка мрежа „Натура 2000”

На територији општине Чупрене су објављене две заштићене зоне - из Директиве о сачувању природних предела и дивље флоре и фауне и Директиве о сачувању дивљих птица.
-    Највећа по површини и најзначајнија са аспекта био разноврсности за ову област је заштићена зона „Западна Стара планина и Предбалкан", објављена по Директиви 92/43/ ЕУ о сачувању природних предела и дивље флоре и фауне (за хабитате), код BG0001040. Укупна површина зоне је 219 7158,480 дка и обухвата делове од територија области Видин, Монтана и Софија. У оквирима области Видин заштићена зона потпуно прекрива територију општине Ћупрене.
Заштићена зона “Западни Балкан” је предложена по Директиви  79/409 о сачувању дивљих птица, код BG002002 и има укупну површину 1468204,800 дка у циљу очување неколико десетака врста птица, укључене у Црвеној књизи. Од Европског значаја су 22 врста птица. У овој заштићеној зони могу да се посматрају црна и бела рода, црношипа ветрушка, лештарка, ноћне птице, неколико врста орлова, сокола, детлића и много других.

Био разноврсност

Флора. Разноврсност рељефа и климатски услови региона су разлог за формирање изузетно разноврсних биљних биоценоза (целина узајамно делујуће популације биљака на одређеној територији). Биљни свет региона укључује око 1000 врста, а 60 од њих су ретке и угрожене изумирањем. Овде се на релативно малој територији сусрећу скоро сви карактеристићне за Бугарску биоценозе. У исто време на неким су се местима формирали уникални услови за т.зв. ендемитне врсте. Такви бугарски ендемити су: црвена стенска ружа (Sempervivum erythraeum), јордански звончић (Campanula jordanovii), лептероидни салеп (Orchis papilionacea), стефчова тлстига (Sedum stefco). Између најинтересантнијих Балканских ендемита се изтичу: ванерова симфиандра (Simphyandra wanery), висока бисерка (Melica altissima) и терциерни реликт - српска рамонда (Ramonda serbica).
Фауна. У региону су утврђени око 180 врста птица, 53 врста сисара, од којих 14 врста слепих мишева, 11 врста водоземаца и 15 врста гмизаваца.
Птице су најшире заступљена група кичмењака. Овде се сусрећу и врсте које су угрожене нестајањем у свету.Такве су белошипа ветрушка (Falco naumani) и ливадни др
давац (Crex crex). Велики део птица спадају у врсте које имају европско природо заштитни значај – црна рода (Ciconia nigra), црвена кања (Milvus milvus), пољски блатар (Circus cyaneus), ловачки соко (Falco herug), буљина (Bubo bubo), покривена сова (Tyto alba) и др. Ова се велика разноврсност орнитофауне дугује се чињеници да одавде пролази један од главних путева птица селица у Европи - “Via Aristotelis”, као и изузетној разноврсности хабитата.
Сисари су друга велика група животиња која се одликује својим богатством. Између укључених у Црвеној књизи Бугарске су: видра(Lutra lutra), златка (Martes martes), вук (Canis lupus) као и све врсте слепих мишева. Видра и слепи пас (Spalax leucodon) су укључени и у светском црвеном списку IUCN-а (Међународног савеза за заштиту природе) у категорији „Рањиви“. У прошлости је у шумама региона живела највећа европска мачка – рис (Felis lynx). Тај сисар који је нестао пре више од 50 година, данас се поново усељава у прекограничном региону Западне Старе планине. Основ за ову тврдњу је постојање рисове популације која проширује свој ареал на суседној српској територији, као и учестали случаји запажања риса у општини, у регионима који граниче са биосферном резервату. Квалитетни автохони хабитати са богатом прехранбеном базом, крајње ограниченим људским присуством у великим граничним територијама и заштитне функције биосферног резервата „Ћупрене“ су претпоставке које су довеле до појаве браон медведа, чија популација споро бележи раст.
Разноврсност код риба није велика за то што у региону неме велике пловне реке и друге природне водене базене. Горњи токови река које извире одавде су чисте и у њих живи балканска пастрмка. Налазе се познате свим риболовцима црна мрена, клен и сл. Типични становници вештачких језера су шаран, костреш, бабушка, толстолобик, сом.
Шумска корњача (Testudo hermanni) која борави у региону је укључена у светском црвеном списку IUCN-а. Од 16 утврђених врста змија у земљи, у региону се налазе седам међу којима и две змије отровнице – шарка (Vipera beros) и поскок (Vipera amodites).

Антропогени  ресурси

    У сваком насељу на територији општине има изграђене црквене храмове који су споменици културе. У три насеља они су у категорији „Националног значења“
•    Црква “Свети Николај“ с. Трговиште – архитектонско-уметнички споменик културе – ДВ бр. 39/73. Храм је изграђен у 1870-1872 г. у самосталној имовини која се налази у историјском центру села. Зграда је у целини зидана од камена и има облик трибродне базилике. Дебљина зидова је 120 – 130 см. Темељи зграде завршавају веома добро изграђена камена цокла. Као градња и димензија она је равна цркви Лопушанског манастира. Обе су проглашене за највеће тробродне цркве северозападног региона.
•    Црква “Св. Параскева” с. Горњи Лом - најстарија једнобродна црква у региону. Изграђена је у ХІV в. Црква је проглашена за споменик културе од националног значења.

•    Црква „Св. Јоан Крститељ“ с. Врбово. Изграђена је у 1652 г. Уметнички споменик културе од националног значења.

Остале 5 цркава су споменици културе од локалног значења и су проглашене како следи:

•    Црква „Света Тројица“ с. Доњи Лом – уметнички паметник културе од 1973.г. Изграђена је 1854 г. Основни материјал је ломљени камен.
•    Црква „Свето Вазнесење“ с. Протопопинци - уметнички паметник културе од 1973.г. Изграђена је у XVII в.
•    Црква „Свето Вазнесење“ с. Средогрив. Изграђена је 1890 г. од мајстора Серафима Јосифова и мајстора Евтима Србенова из Македоније. Иконописао (сликао) је Аврам Дичо, рођ. у с. Тресанчу и је представник Дебрске уметничке школе.
•    Црква „Свети Николај“ с. Ћупрене - уметнички паметник културе од 1973.г. Изграђена је 1847 г.
•    Црква „Св. Великомученик (вмчк) Георги (Ђорђе)“ с. Репљана - уметнички паметник културе од 1973.г. Изграђена је 1882.г.
    Уникални по својој градњи и архитектоници је сатни торањ у селу Чупрене.
Торањ је грађен 1899 г. от македонских мајстора. Торањ је висок 15 метара и је изграђен је од обрађених блокова кречњака. Средином тридесетих година (око 1927-28 г) монтиран је сатни механизам са 4 бројчаника који ради до дан данас.
    Кућа-музеј „Асен Балкански”, с.Ћупрене. У тој кући-музеј је смештена етнографска збирка предмета из живота и радне свакодневнице локалног становништва.
         
Етнографске збирке у с. Горњем Лому и с. Доњем Лому садрже карактеристичне ношње и одећа локалног становништва. У збирци има и оруђа рада коришћена у производњи одећа, прехрамбених производа и сл. Овде се могу видети ствари и помагала која су наши преци користили у својој свакодневници.

Кућа заната с. Горњи Лом. У кући визуелно се показују занате из прошлости  с. Горњег Лома.
    Сваке године се припрема Културни календар општине за популарисање међународних, националних, регионалних и локалних манифестација. Водеће по значају су:

    Турлашки фолклорни сабор “Када кум прасе и ти врећу”. То је вероватно највећи и највеселији културни догађај у општини. Превод изреке дала име фестивала гласи: Када кум носи прасе ти да имаш врећу, т.ј. када ти судбина нешто пружа ти треба да будеш спреман да га одмах узмеш, јер ако причекаш, може да промашиш тренутак и да ти буде жао. Основни је циљ фестивала сачувати и предати младима традиције турлашкох фолклора. Фестивал нема конкурсни карактер. Сваке године на празнику учествују аматери из целог северозападног региона, као и групе из Софије, Златице и других градова земље. Задњих неколико година учествују и аматери из Републике Србије – групе из Књажевца и Белог извора. Осим лепих извођења талентованих учесника, у Ћупрењу се одржава и дегустација локалних јела и ревија традиционалних мушких и женских ношњи. Догађају присуствују и локални занатлије – грнчари, резбари, кулинари који цео дан показују и предлажу лепе фолклорне сувенире.

ПРАЗНИК ГОРЊЕЛОМСКОГ БАЛКАНА Сваке године групе од око 80 – 100 људи се укључују у традиционалном пењању на врх Миџур. Пењање организују: општина Ћупрене и Туристичко друштво"Белоградчишке стене“, али је укључено у националном календару Бугарског туристичког савеза (БТС) и ради тога у њему учествују и љубитељи планине из Шумена, Враце, Лома, Пазарџика, Софије као и клуб за пешачки туризам "Кремиковци". Традиција за пењање на врх Миџур почиње у 2004.г. Врх Миџур је висок 2 168 м и је највиши врх у Западној Старој планини на граници са Републиком Србијом. До њега води најдужа и најтежа еко стаза. Полазна тачка је на 800 м у пределу „Ђурђин крш“ у горње ломског Балкана и после 4 сата прелаза се стиже до врха. Сваки који се пење на врх добија плакету.

Изнад 500 људи се окупљају сваке године  на "Северозападном ловачком сабору Ћупрене". Манифестација организује општина Ћупрене, Ловачко-рибарско друштво „Миџур“ и Национални Ловачко-рибарски савез. По званичном отварању се одржава кинелошка изложба у два круга. Позване радње за оружје демонстрирају расклапање и склапање ловачке пушке и за то се дају награде. После подне се наставља са музичком програму и ловачким сатиричним сценама. Празник се наставља музиком и играма до касно увече када се организира бакљада у боји.

Посетилачка инфраструктура, атракције и услуге

У с. Ћупрењу је изграђен туристически посетитлачки центар, као филијал центра функционише и у с. Горњем Лому.
У општини је разрађена мрежа од 10 еко стаза различите дужине и тешкоће. Четири од њих прелазе кроз брежуљасте карстове форме, зване „Гламе“ и обухватају и села Врбово, Трговиште и Репљану, а пет стаза стижу до планинске куће Горски рај (Шумски рај), непосредно до резервата Чупрене. Кроз резерват пролази једна стаза.

ОПШТИНА КЊАЖЕВАЦ
ОСНОВНИ ТУРИСТИЧКИ РЕСУРСИ
ПРИРОДНИ РЕСУРСИ

Национални парк "Стара планина"

Део старопланинског ланца се налази на територији општине Књажевац. Планински регион је објављен за национални парк 1997 г. ради изузетног богатства биљних и животињских врста. Парк обухвата површину од 142.219,64 ха. У Старој планини има 1195 врста виших биљака, 51 врсту маховине, што је на националном нивоу 34% укупног фонда Србије. Овде се посматрају третичне и ендемичне биљне врсте, карактеристичне за клисуре, док у вишим деловима планине могу се открити ледени реликти и ендемичне врсте. Овде су 147 врста животиња и 40 биљака које су заштићене на територији Србије. Неколико строгих резервата чувају важне врсте:
-    "Драганиште" - резерват шума смрика
-    "Велика река" – кишне шуме букве
-    "Vražja glava" - планински клен.
-    "Smrče" - најбоље сачуване и најлепше шуме смрика у Старој планини и у Србији у целини, са типичним торфима и сфагнумима.
-    "Копрен"

Фауна у региону Старе планине се състоји од 116 врста лептира (22 ново откривене и 6 врста ледених реликта), 18 врста херпетофауна (6 врста водоземаца и 12 врста гмизаваца), а ихтиофауна је заступљена са 26 врста.
Највећа разноликост птица у Србији, бившој Југославији и већи део Балкана је тачно овде, у Старој планини, где се посматрају око 203 врста. Стара планина је укључена у регистру територија од међународног значаја за европске птице - IBA - с површином од 44 000 ха. Фауна сисара је заступљена са 30 врста.

Тупижница је ниска кречњачка планина  висином од 1,170 м, расположена 15 километара од Књажевца. Сваке године у Тупижници се одржава Републичка планинска иницијатива "Дани јоргована". За то што је кречњачка планина, овде су карактеристичне рељефне карст форме. Једна од најпознатијих пећина овде је Леденика, као и Давидова провалија (стотинак метара дубока). Тупижница има потенцијал за ловачки туризам и екстремне спортове: парапланеризам, планинско пењање, планински бициклизам. Ради услова и терена, од 2010 г. наовамо овде се одржавају међународна такмичења из параглајдинга.

На територији општине Књажевац се налази и минерални извор Рогошка бања. Вода је суптермална темтературом 20-37 степени. Њен хемијски състав је добар за лечење дисајних путева, реуму, ишиасис, нека нервна обољења и др.

Антропогени ресурси

Музеј отаџбине у Књажевцу је расположен у згради која је споменик културе, грађена за стан породице Сибиновић, бивши власници рудника 1906 г. Стална изложба музеја се састоји од археолошких, етнолошких, историјских, уметничких и геолошко-природних експоната од преисторијских времена до наших дана. Међу важним и значајним експонатима су и они из археолошког објекта Timacum Minus.

Градски музеј у Књажевцу се налази у кући, в којој је живео лидер радикалне странке Аца Станојевић. Кућа је грађена од 1903 до 1912 г. у време, када је он био председник Народне скупштине. Архитектоника куће слична је италијанској викендици из тог периода. Објављена је за споменик културе 1983 г. Бројни оригинални предмети, нађени у кући, архивни документи и личне ствари Аце Станојевића, као и ствари, добијене на поклон од старих породица или личности из Књажевца, формирају скромни, али цењени фонд музеја. Доњи спрат се користи за разне "немузејне" делатности. Један део се користи као галерија и сала за свадбе, за књижевне и културне вечери, церемонијално потписивање уговора измежду фирми, као и за разна предавања или научне конференције, што га чини често посећивано место и нераздвојиви део живота града.
Тимакум Минус, римско утврђење I – VI в.
Најстарије војно утврђење у региону реке Тимок, звано Тимакум минус (лат. Тимакум - Тимок, лат. минус - "мањи"), је изграђено у долини р. Белог Тимока у близини села Равна, недалеко од Књажевца.  Археолошка истраживања овог места показују континуитет становања од средњих векова до преисторије. Ово насеље достиже свој апогеј у древна времена, када је Timacum Minus значајни рударски центар.
Timacum Minus се налази на месту, где се пресецају путеви до реке Дунав, региона Мораве, Јадранског мора и Егејског мора. Разположен је у плодној долини реке Бели Тимок у близини плодних крајева Старе планине. Његов положај даје повољне услове за развој током целог античног периода. Многобројне руде (злато, сребро, бакар, олово и гвожђе) Старе планине одређују градску економију Тимакума минуса. Епиграфски натписи потврђују да он представља важан административни центар ширјег региона. Он је уништаван няколико пута за време варварских најезда од средине III до средине V века.

ГУРГУСОВАЧКА КУЛА;

На речној тераси изнад зграде општинске скупштине у Књажевцу се налази Гургусовачки торањ (од Гургусоваца - старог имена Књажевца) - четвороугласта основа висином око 13 м, окружена каменом зиду. На овом месту крајем XVIII в. Турци изграђују тврђаву ограђену палисадом и заштићену дубоким јарком, где је био гарнизон од 100 људи. Торањ је познат и као Српски Бастион, за то што су овде затварали политичке затворенике.

АРХЕО-ЕТНО ПАРК У С. РАВНИ

Архео-Етнографски парк се налази у с. Равни, 8 километара северно од Княжевца, у дворишту старе сеоске школе. Најстарије куће у селу су грађене почетком ХХ в. заједно са изградњом школе 1906 г. Данас је то историјски споменик. Блискост древне тврђаве Тимакум минус је опредељио избор да у овом селу буде смештен Архео-Етно-парк. Изградња парка почиње 1977 г. и званично је отворен 1989. г.
Основна идеја је да се представе значајне археолошке налазе са Timacum Minus-а у оквирима археолошке елспозиције у школској згради и лапидариуму, а и да се посетиоци упознају са историјом археолошких истраживања на блиском објекту. Једна од основних идеја је да се илустрира окружење патријархалне јавности у насељу XIX в.
и део тога су стамбене и трговачке зграде. Етнографски парк се састоји од куће из Горње Каменице са музејем вина и подрумом за вино, куће из Берчиновца, плевњака из Белог потока и котла за ракију са цевом од черешовог дрва из Причевца.
Задњих десетак година парку је додат други објекат изграђен по моделу куће „Газдић“ из Радичевца на Старој планини у којем осим мање сале за конференције и дегустације традиционалне кухиње, вина и бренди из региона Княжевца има и информацијони туристички центар с радњом за сувенире. У парку је и радионица за производњу традиционалне керамике са репликама старинских и традиционалних грнчарских пећи.
У старој сеоској школи је створена и опремљена лабораторија за конзервацију. Осим различитих образовних и стваралачих програма и организовање семинара, парк предлаже могућност за смештај и организовање различитих конференција, културних, туристичких и образовних програма као и научних и истраживачких логора.

МУЗЕЈ ВИНА

У подруму "Велике куће" у парку има изложбени простор, посвећен производњи вина у овом региону. Овде су изложени алати, коришћени за производњу и чување вина (посуде, цилиндри за мерење, алати за обраду грожђа и припрему вина, подрум за вино, у коме има врсте вина из региона Књажевца и сл.), као и фотодокументација о старој традицији за производњу вина у региону.

ЦЕНТАР ЗА ПРОИЗВОДЊУ ТРАДИЦИОНАЛНЕ КЕРАМИКЕ И САЧУВАЊЕ ТРАДИЦИОНАЛНИХ ЗАНАТА

У Архео-Етно-парку у с. Равни има радионицу за традиционалну керамику која је опремљена од фондова УНИЦЕФ-а, Министерства за културу и информацију Републике Србије и Општине Књажевац у циљу сачување и популаризација традиционалне керамике у региону Књажевца. Овде се организирају летње школе о традиционалним занатима за младе људе, студенте, сликаре и музејне експерте. Осим радног простора, традиционалне опреме и алата за производњу керамике, овде има и реплику старих пећи за керамику, урађене у партнерству са археолозима и традиционалним занатлијама из Шпаније као део пројекта који се подржава од стране Шпанског културног центра Сервантес у Србији, Гранада и Министарства за културу и информацију Републике Србије. У непосредној близини до реплике старе пећи има традиционалну пећ за керамику, коришћена у региону Књажевца. Савремена опрема и алате допуњују радни простор, има и мали изложбени простор са предметима израђеним за време летњих школа. У Архео-Етно парку у Равни се производе сувенири од вуне дуплим концем.

ЦРКВА СВЕТИ ЂОРЂЕ

Изградња цркве посвећене Светом Ђорђу почиње 1833 г. Завршена је 1835 г., а часовников торањ је подигнут 1866 г. Од особитог значаја били су иконостас, звона и еванђеље. За време српско-турског рата од 1876 г. Књажевац је потпуно изгорео и тада је и црква уништена. Она је обновљена 1878 г. и нови иконостас је направио сликар Никола Маринковић. У ризници цркве "Књажевац" се чувају Еванђеље од 1805 г., сребрни крст од 1866 г., две иконе и остаци старог иконостаса од 1835 г.

СТАРА ЧАРШИЈА

 Најлепши део Књажевца је њено градско језгро "Стара Чаршија" – то су колоритне фасаде трговачких и занатских радњи, механа и летња башта, уграђени у савременом животу и заштићени као културно-историјско наслеђе.

ВИЛА ЏЕРВИНА

На брежуљку Џервиново брдо изнад града у 1939 г. изграђена је вила Џервина слична вили у Карлови Варију у Чешкој. Зграда је изградио познати кафеџија и хотелијер Ђорђе Цветковић. Он је власник познате београдске кафане "Коларак", велики херој рата и један од пионира српског филма. Луксузна зграда с приземљем, два спрата и сеницом опремљена је најлуксузнијем намештајем, део којег је изпоручен из Чешке. Зграда је окружена декоративним зидом висине 3 метра, а виноград око виле исто је популаран.

МОСТОВИ КЊАЖЕВЦА

Често се за Књажевац користи име Мала Венеција ради градског језгра - Старе Чаршије, као и ради седам мостова, који пресецају реке. Најпознатији мост у Књажевцу је "камени мост", који је пројектирао инжењер Боривој Раденовић у 1913 г. За време када је изграђен, он је највећи мост од стоманобетона у Србији. Интересантан је и "дрвени мост" или "мост љубави", који је постао сведок бројних љубавних прича.

Црква "Свете Богородице" се налази у селу Доња Каменица, 15 км југоисточно од Књажевца. Изграђена је од непознатог племића у XIV веку. Ова је црква најоригиналнији и најцењенији уметнички споменик Тимочке Епархије.

МАНАСТИР СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ

Манастир "Св. Тројица" се налази између Горње и Доње Каменице, у долини Тговишког Тимока, 17 км од Књажевца. Основан је од српског деспота Лазара, најмањег сина Ђорђета Бранковића, као што је записано у легенди од 1454 г. Црква је скромним димензијама и изграђена је у Српско-моравском стилу. Мада и скромно грађена, она је цела у фрескама. Фреске су уништене средином ХХ века и данас могу да се виде само њихови трагови.
Јеромонах Панталејмон Недељковић је први познати игуман манастира, који је изграђен у 1836 г. За време његовог управљања црковне имовине су организоване и манастирска библиотека је опремљена книгама, које се користе и дан данас.
Данас у овом манастиру живе монахиње, које праве иконе и друге предмете, везане за православну веру.

КУЛТУРНИ КАЛЕНДАР

Културни фестивал младих Срба (FKMS) је традиционални мултикултурни републички фестивал, који се одржава од 1962 г. наовамо у Књажевцу. Фестивал садржи творбе из области музике (забавне, фолк, класичне), хорског певања, књижевности, рецитације, драме, филма, фолклора, модерних плесова, балета, уметничке фотографије, карикатура омладинаца, комикса и видео стваралаштва. Учесници фестивала су млади људи, аматери на највишем нивоу или такви који теже к достигнућима у области културе и уметности. Фестивал је добро познат и признат у културној јавности Републике Србије.

Сабор Панађура

Сабор се организује близо Калне, у селу Жаловик Извор, у подножјем Старе планине, 28 аугуста - Успење Богородично. Изводи се фолклорна оригинална музика. "Вашар Панађура" окупља током година велики број фанова старих аутентичних и заборављених мелодија.

ЂУРЂЕВДАНСКИ САБОР - МОЛИТВА ПОД МИЏУРОМ

Традиционална манифестација "Ђурђевдански сабор - Молитва под Миџуром" се одржава на косама Старе планине у два села - Буџак и Вротовац, 6 маја, Ђурђевдана, а няколико дана касније и у Балти Бериловцу. У древна времена пастири су веровали да заштитници њиховог стада свесно су скупљали и разпршивали облаке изнад Старе планине. Да би их смирили пастири бирали најлепше јагње, украшавали га пролећним венцем и жртвовали га на каменом олтару. Јагњеће се припрема у котлу и благосијани курбан се дели мештанима.
У наше дане манифестација представља одговарајући културни и уметнички програм, у којем учесници изводе оригиналне песме и игре. Бира се најлепша пастирица, а то што највише привлачи туристе, јесте такмичење у припреми локалних јела. Најпознатија јела су Буџак аре клинка -  врста чорбе, припремљена од киселог купуса, чорба од "Vocci" (сувог грожђа), посне суве паприке пуњене празилуком, бел муж и др. На ливадама изнад школског насеља се организују пастирске игре, у којима участвују мештани из околних села.

Међународни сабор на пролазу „Кадабоаз”
(види стр.....)

СТАРА ПЛАНИНА ЧЕЛИНЂ
Уз организацију бициклистичке асоцијације Србије, Бициклистичког клуба "Нови Сад" и под покровитељством Јавне компаније за развој планинског туризма Старе планине у јулу или аугусту се одржава такмичење из планинског бициклизма на Бабином зубу у Старој планини.

УЛТРА ТРЕЈЛЕР СТАРА ПЛАНИНА

 "Ултра трејлер Стара планина" је догађај, организован од стране Туристичке организације општине Књажевац од 2014 г. и у сарадњи са спортским клубовима, који подржавају екстремне спортове у природи.
Такмичење укључује 3 трасе: 19 км, 86 км и 122 км. Има међународни карактер и окупља велики број такмичара из земље, као и са региона и изван њега, а ради конфигурације терена и профила писте се сматра за једно од најтежих у овом делу Балкана.

КУХИЊА И ВИНО

Општина Књажевац се радује да има велико природно богатство и сачуване традиције. Чиста природна средина и плодна земља стварају здраву базу за традиционалну, органску кухињу и квалитетна вина.
Књажевацка кухиња је мешавина од укуса. Рецепти се чувају вековима, а мештани су гостопримни и брину за своје госте. Књажевац је познат по изузетним сиревима и квалитетној ракији. Неки рецепти су изузетно укусни и не могу се пробати на другом месту. Храна је пропраћена изузетним локалним винима, а често у ресторанима и локалном аутентичном живом музиком.
Виноградарство и винарство у Књажевцу постоји из доба Римљана, за које има податке у археолошком објекту Тимакум минус, тачно поред Књажевца.  Овде је пронађена статуа Дионисиса, бога вина. У архивама древних аутора из трећег и четвртог столећа регион данашњег Књажевца описан је као виногради.
На Ђервиновском брегу изнад Књажевца су расположени најстарији виногради тог региона. Природни услови Књажевца и његове околине давно опредељују овај регион као изузетно повољан за виноградарство. Данас вино у Књажевцу је нераздвојиви део историје и традиције ове области. Ту се гаји грожђе црних сорти.

АКТУЕЛНО СТАЊЕ ТУРИЗМА У ОПШТИНИ

Места за смеђтај

Места за смештај  у општини Књажевац су укупно 41, а база лежаја је 1190 лежаја. У гр. Књажевцу има једва 5 места за смештај укупним капацитетом од 249 лежаја.
Основна база лежаја у општини усредсређена је у подножју врха Бабин Зуб, где има скијашку писту и велики спа хотел са 380 лежаја – хотел Стара Планина Фалкенштајнер. Осим њега, у области од главног пута Књажевац – Пирот до скијашких писти има још 22 места за смештај укупним капацитетом од 397 лежаја или укупно регион познат под брендом “Стара планина”, разполаже са 777 лежаја. Карактеристични за овај део Србије су активни процеси изградња и повећања базе лежаја, који се запажају већ неколико година.
Карактеристично за регион Старе планине је да близу половине туриста су Бугари. Клијенти великог спа хотела из Бугарске за 2014 г. су 30 %, док у једном брзо проширавајући се комплексу “Срна” до с. Калне, бугарски гости су око 90%.

Индикативни производи, делатности и услуге

Независно од разноврсности ресурса у региону, на оцени његовог потецијала и појединих производа и на њихово приоритезирање утићу комплекс фактора:
•    Вредност ресурса. Вредност основног коришћеног ресурса у различитим аспектима - научном, естетском, когнитивном, рекреативном и т.д. утиће на степен уникалности производа и одражава се на његову способност за конкуренцију.
Са тог аспекта емблематичне су Белоградчишке стене и пећина Магура, али регион располаже и с другим специфичним ресурсима као торлашки начин живота, традиције, кухиња.

•    Висок ранг или широко заступљен. Полазећи од идеје за комплетну прекогранићну дестинацију и заједнички туристички производ, следи дати предност производима који се оснују на ресурсе веома високог ранга (т.ј. уникалних) или су широко заступљени на територији региона, као основни предуслов за генерирање озбиљног тока туриста и респективно – широка расподела економских користи од туризма;

•    Тржишни интерес. Формирање производа није самоциљ и врши се за удовољење конкретних потреба конкретних циљних група са конкретних тржишта. У том смислу припрема конкретних производа треба да се оснује на одговарајућа тржишна проучавања и информације о потенцијалним циљним тржиштима и сегментима.
Ова заједничка оцена потенцијала за авантуристички туризам користи опште тенденције развоја туристичких токова како к региону, тако и к обе дестинације – Бугарској и Србији као целина, а очитава и растуће интересовање за авантуристички туризам. Са овог аспекта, као основна циљна тржишта у овој етапи развоја треба да се процене локална тржишта Бугарске (нарочито Софија) и Србије са свим захтевима који од тога произлазе к компонентама производа и формама његовог предлагања.
Додатни значај имају поједине сегменте са трећих земаља (претежно из Западне Европе) – напр, круизни туристи, вело (бициклистички) туристи и сл.

•    Локални интерес. Важан аспект, везан и за одрживост каснијих радњи, јесте како и у каквом степену локална заинтересована лица су спремна да развијају одређени производ. Предност требало би дати производима који се већ реално предлагају у региону и за чији развој има јавни и приватни интерес - културно-сазнајни туризам, вело- и пешачки туризам, ски, енолошки и сл.

•    Важан аспект је припадност већем производу и/или могућност за интегрисање у општим производима који се предлагају из суседних региона, што је претпоставка за бољу видљивост и познавање тржишта и генерисање синергијних ефеката, нарочито на плану маркетинга.

Шире разумевање "авантуристичког туризма" не толико као физичка активност и екстремност, колико као тежња за прекорачање личне границе културног, физичког и географског комотитета и откривање нешто ново, дозвољава у оквирима прекограничног региона да буду формирани, развијани и маркетирани мноштво појединих производа. Сваки производ се изграђује на основу одређеног ресурса и укључује специфичне објекте, атракције, услуге и анимацију и треба да прати своју сопствену стратегију развоја, која да га позиционира на тржишту и да га продаје. У истом времену сваки производ се развија у контексту осталих – у територијалном, ресурсном и функционалном односу, а према осталим производима има диверсифицирајућу улогу пружањем додатне услуге и атракције.
Аналогна је зависност и у односу на тржишта, рекламу и канале за продају. Сваки производ има своју специфику, коју треба да користи у свом маркетингу, али истовремено с њој доприноси за укупни туристички маркетинг региона.
У општем контексту регион се процењује као релативно непознат и мало популаран, што смета туристическом развоју. Али полазећи од суштине авантуристичког туризма, тачно то – истраживачка нијанса, може да одреди путовање к региону - непозната дестинација сачуваном природом и специфичним културним традицијама.

Индикативни производи, делатности и услуге.
Културни туризам.

Традиционални туристички производ региона укључује посету основних културних и природних знаменитости, контакт (у различим формама и степену) са природном средином и наравно – да се проба локална кухиња и вина. У том облику путовање до дестинације укључује све одговарајуће компоненте авантуристичког туризма и потребни су само мали кораци да би се примило као авантуристичко путовање – углавном је питање интерпретације и рекламе.
Од великог значаја би било регион да сачува и развије догађаје и атракције типа фестивала “Опера на врховима – Белоградчишке стене” и дегустацију вина у пећини Магура. Осим јединственост самог доживљаја - обичне делатности у необичној средини, слични догађаји су усмерени к посетиоцима са већим дохоцима, вишем нивоо
м образовања и културним интересима, чиме доприносе за популарисање и позицију дестинације.
У истом времену регион разполаже са потребним ресурсима да би се развило и специјализовано предлагање - специјализоване туре (напр. археолошке и историjске туре), посета или учешће у реконструкцијама историјских догађаја или локалних ритуала и празника. То су различите форме, које продубљивају како контакт сa локалном јавности, тако и истраживачки/експериментаторски елеменат путовања.
У том смислу најслабије искоришћени ресурсни елемент, специфичан и заједнички за цели регион, је торлашки начин живота и традиције. Специјализовани програми, посвећени контаката и упознавања с торлацима који укључују како пасивну спознајну компоненту, тако и учешће (у догађајима, у традиционалним производњама и сл.), представљају типичан пример за "културну авантуру".
Уколико и сада део туристичког тока мотивише локална кухиња и вино, ови ресурси имају потенцијал да привуку специјалиовани интерес - кулинарне авантуре, винске туре, етно-ваканције. Облик и степен преклапања вина и кухиње у том производу функција је од интереса одговарајућег тржишног сегмента и палета може да буде велика - специјализиране енолошке туре, комплексни програми за упознавање са традиционалном начином живота и локалним производњама, кулинарне туре, Taste and Bike и сл.

Ски туризам се разматра као приоритетни за регион, нарочито у општини Књажевац. Имајући у виду ефекат од изградња ски-зоне "Стара планина" и планирано проширење капацитета лежаја до 20 000, бар за овај део региона ски-туризам ће бити мотор туристичког, а и економског развоја.
Са бугарске стране постоје намере за изградњу Туристическе и ски-зоне "Миђур" на територији општине Ћупрене. Пројекат који је стартовао 2012-2013 г. предвиђа изградњу 14 скијашких стаза укупном дужином од 16 км, жичарни парк, ролбан-траса за зимско и летње клизање на санкама на конструкцији од цеви, и места за панорамне погледе и одмор. Пројект је још увек у припремној фази, а крајем 2017 г. израђен је Општи план уређења и неопходне оцене за утицај. Ради блискост резервата "Ћупрене" и преклапања с делом заштићене зоне "Миджур" пројект наилази на отпор од стране еколошких организација.
Тренутно је то инвестициони пројект, који има капацитет да квалитетно промени економски профил целе општине, а и суседних, и са аспекта туризма да генерира значајне и одрживе туристичке токове. Уз то концепција за зону планира да се она користи целе године, што ће минимизирати традиционалну за сличне зоне сезоналност.
У контексту авантуристичког туризма ски-зоне имају свој потенцијал како за формирање самосталних понуда, тако и као компоненте у комплексним регионалним производима. У свом стандардном облику скијање је за одређене потрошаче авантуристичка активност. Осим тога они су добар основ да се провоцира интересовање к региону као ски-дестинација и путем развоја повезаних услуга (ски-учитељи, опрема под најам и сл.) да се омогући следећу надградњу ка делатности као што су ски-оријентисање, фријрајд, прелази са кратким скијама и сл. С друге стране ски-одмори су пример за типични комплетни производ, који укључује осим основне физичке активности (скије) и стални контакт с природом, тако и упознавање локалне кухиње и традиције и друге спознајне елементе и атракције.

Бициклистички (Вело)-туризам у његовим варијантама (планински, путни) би могао да има концептуелну улогу за формирање производа авантуристичког туризма, уколико обезбеђује истовремено и физичку активност, и контакт с природом, што је карактеристично за тај тип туризам. Истовремено, користећи бицикл као начин кретања, провоцира се непосредни контакт с локалном јавношћу и ограничава се зависност од транспортне инфраструктуре унутар дестинације и то је фактор за развој туризма.
Постојање маркираних траса у целом региону и локалних структура трајно ангажованих са овим производом, претполаже формирање и маркетинг региона као дестинација за маунтијнбајк. Додатна претпоставка су и специјализирани догађаји  националног карактера у Белоградчику и Књажевцу. Осим као инструмент за популарисање региона, они би могли да ставе почетак заједничког календара догађаја такмичарским, авантуристичким и спознајним карактером.
Мало коришћена и чак непозната чињеница у корист бициклистичког (вело) -туризма у региону је припадност к Евро вело 13 "Пут гвоздене завесе". Међународна тура пролази кроз Књажевац и његова основна траса настављаа к Пироту, али је разрађена и алтернативна варијанта ове деонице у правцу Белоградчика.

Еко-туризам у мноштво његовим варијантама је једна од форми авантуристичког туризма које су представљене у региону. Свака општина разполаже с богатом мрежом рута и стаза за пешачки туризам различитог степена тешкоће, које омогућавају контакт с природом и подстичу физичку активност. Део њих садржи израженији образовни елеменат - еко-туре (интерпретативне), образовне стазе и могућности за посматрање ретких и заштићених врста, специфичних рељефних форми и сл. Обогаћење постојећих тура с елементима авантуре/опстанка је друга могућност за њихов развој у правцу веће атрактивности. Основне локације утом циљу су заштићене територије.
Добро развијена мрежа ловачких газдинства и ловачке инфраструктуре у комбинацији с постојањем ретких и заштићених врста и богата биоразноврсност су претпоставка за диверсификовање предлагања фото-излетима и фотоловом.
Могуће је да се додатно прошири инфраструктура за одмор и рекреацију путем одвајања места за камповање, увођења понуде типа "извиђачког логора" и сл., а ако постоји инвеститорско интересовање - и веће атракције, напр. авантуристички парк.

Регион разполаже с ресурсима да развије константно предлагање типичних атрактивних активности као што су пењање по стенама, истраживање пећина, параглајдинг, водени спортови, офроуд прелази и сафари, излети и прелази јахањем коња, лет балоном и сл. Део њих су и сада приступачни као додатне услуге појединих места за смештај или као активност спортских клубова и невладиних организација (НПО), али још увек имају више диверсифицирајући карактер. Да би ове активности биле мотиватор за путовање к региону за одређене тржишне сегменте и да би се дестинација асоцијирала с њим, неопходно је да се формирају и популаришу специјализиране производе. Од велике користи могу да буду догађаји на одговарајућу тему, који се сада организирају у региону.


Основни проблеми и изазови

Цели регион је лице у лице пред општим проблемима и изазовима, који се у једном или другом степену одражавају и на развој туризма, укљ. и на развој авантуристичког туризма. Кључне међу њима су:
-    Опште економско стање региона карактерише се високим нивоима незапослености, укљ. међу младим људима и ниском економском активношћу. Недостају велика индустријска предузећа и озбиљне инвестиције (искљ. ски-зоне "Стара планина"). Ова ситуација претвара туризам у основну економску алтернативу за локалне заједнице и усмерава пажњу управљања на њега. Плански документи у свим општинама, а и на вишим територијалним нивоима, разматрају туризам као основни приоритет развоја. Тиме се формира позитивна општа коњунктура, која доприноси за боље разумевање друштва о потребама туризма и олакшава приступ финансијским инструментима оперативних програма.
-    Транспортни приступ и унутрашње регионалне везе. Регион још увек не може да пуновредно искористи свој добар географски положај (укљ. у прекограничном аспекту) и блискост до основних генерирајућих тржишта (напр. Софија), ради незадовољавајуће густине и највише ради стања путне мреже. То се односи на приступ региону и нарочито на унутрашње регионалне везе. Основна сметња за повезивање траса (пешачка, вело) и предлагање прекограничних програма је државна граница и лимитиране могућности за њен прелазак.
Кључне мере за позитивне промене су идентификоване – проширење пута Е79, изградња тунела испод Петрохана, отварање Граничног прелаза Када боаз, али реализација треба да се оствари на националном/међународном нивоу, при чему локална заинтересирана лица могу да утићу једино путем лобирања; Путна инфраструктура која обезбеђује приступ свим насељеним местима, али неке се деонице налазе у незадовољавајућем стању.
-    Стање укупне инфраструктуре. Као елеменат средине, у којој се остварује туристичко путовање, на регионалном нивоу треба тражити решења и за низ проблема, везани за укупну инфраструктуру – да се изгради канализација у малим насељима, да се организује одвојено прикупљане и уклањање кућног отпада, потстицај да се користе алтернативни извори грејања, потпуна урбанизација насељених места и сл.Ови услови нису детерминирајући за мотивацију туристичког тока да путује ка дестинацији, али утићу за формирање имиџа дестинације у одређеним сегментима;
-    Демографска криза. Најзначајнији проблем региона везан је за његово демографско стање. Постоји трајна тенденција о смањењу броја становништва, негативне вредности природног раста (нарочито у бугарском делу), старење становништва. У резултату смањења запослености се активирају процеси као миграција и се посматра трајни губитак квалификованих људких ресурса.


Упоредо са општим проблемима се откривају и специфични у односу на туризам, на развој појединих производа, као и у односу на поједине општине. Увидом на њих показује следеће:
-    Синхронизовано планирање и управљање. Тежња за формирање јединствене дестинације заједничким производима је немогућа без јединствено планирање и управљање. Ради прекограничног карактера региона реалистичније је да се ради на синхронизоване активности појединих општина у односу на туристички развој, што би дозволило синергију и попуњавање резултата. Постојеће добро партнерство између општина је добар основ да се ради за сталну, конзултативну форму на регионалном нивоу, која би компензирала недостатак DMO у различим аспектима - маркетинг, координација, планирање и т.д.;
-    Сигурност особља и квалификација кадрова; Недостатак квалификованих кадрова опредељује ниски квалитет пружених услуга и основни ризик за туристички развој региона. Неповољна околност је и стање образовне инфраструктуре и недостатак профилиране школске установе или разреда у области туризма;
У истом времену профил предлагања - мали објекти, управљани власницима на породичном принципу и/или као додатна економска делатност, захтева мере за додатно образовање и квалификацију у области језичких и професионалних умећа, гостопримство и т.д.
Имајући у виду будући развој производа појавиће се додатна потреба за припремљене кадрове да би се пружиле шири круг додатне услуге, а то исто захтева превентивне радње.
Значајан аспект је да се популаришу користи туризма међу локалним становништвом и да се прошири круг лица, која имају приступ њима. То је неопходно у циљу развоја целокупне гостопримне средине, која да одговори на тражени контакт од стране авантуристичких туриста.
-    Фрагментарност регионалног представљања. Упркос очигледних акција последњих година у правцу јединственог регионалног маркетинга, заједничке иницијативе, нарочито у прекограничном аспекту, имају још увек епизодични карактер. Али формирање заједничких производа и функционисање као јединствена дестинација захтева не само унутрашњу регионалну организацију и партнерство, а и јединствено и свеукупно представљање на тржишту. Прекогранични карактер региона ограничава могућности у потпуности за то у овом моменту, али ипак су могуће и предузимају се неке радње – користи се мрежа информацијоних центрова за пружање информација о целом региону, заједничка учешћа на туристическим изложбама, заједничко организовање новинарских тура, организовање заједничких догађаја и т.д.
Касније може да се прелази к већим мерама као израда и реализација заједничког маркетинг плана, увођење механизама (преко туристичких удружења или ПЧП) за заједничко финансирање регионалног маркетинга од стране администрације и приватног сектора и сл.;
-    Стање материјално-техничке базе. Разматрано у целини, изузев неких кратких периода, регион разполаже  довољним капацитетом лежаја да би удовољио актуелно туристичко тражење. Али у будућем контексту тај капацитет ће бити недовољан и специјализована инфраструктура следи да се развија паралелно с диверсифицирањем туристичког производа. То нарочито важи за бугарску страну, уколико у реализацији пројекта за ТСЗ "Миђур" ће се генерирати реални нови туристички токови, а сам пројект не предвиђа изградњу нових места за смештај.
Друге слабости везане су за неке територијалне диспропорције у расподели смештајне базе (општина Ћупрене изостаје у знатној мери) и за недостатке категоријне структуре - преовлађују места за смештај у категорији ниског нивоа.
-    Побољшање излагања и социализације ресурса не трябва да се зауставља, при чему његове могуће форме су изузетно разноврсне - увођење савремених форми представљања, разрада атракција, изградња буферних зона, трговачки објекти и услужна инфраструктура, организовано предлагање и популарисање могућности за демонстрације/ учешће заната, обичаја, традиција, повезивање постојећих рута за пешачки и бициклистички туризам у укупној мрежи, маркирање нових тематичних/интерпретативних рута, пропагирање локалне кухиње и пића, укљ. преко специализованих локала, атракција/дегустација, учешћа туриста у традиционалним производњама, прехрамбених сувенира и т.д.
-    Информационе услуге за туристе. Делатност постојећих информационих центрова треба да буде одржавана и финансијски обезбеђена и паралелно треба да се побољша информационо обезбеђње путне мреже информационим и индикативним знацима и таблама за туристически производ и појединим објектима и у највећој мери да се подстиче изградња система за размену информација унутар региона - и као јавна услуга, која администрација пружа, и као партнерство између појединих туристичких предузећа.


АВАНТУРА БАЛОНОМ

Категорија:     туристичка атракција; авантуристички туризам
Држава:    Бугарска

Циљ:
Да допринесе развоју туризма и побољшању одрживог коришћења природних и културних ресурса у прекограничном региону Румунија-Бугарска путем стварања новог туристичког производа уз учешћа свих заинтересованих за развој туризма.

Опис
АРРБЦ (Агенција за регионални развој и бизнис центар)-Видин изпуњава пројект „Авантура балоном – нови заједнички туристички производ“ у партнерству с румунском организацијом АРИЕС – Олтенија и Агенцијом за регионални развој и бизнис центром 2000 – Монтана. Идеја пројекта је разрађивање новог прекограничног туристичког производа – на основи лета топловаздушним балоном.
Новостворена туристичка атракција биће укључена у туристичким понудама, предлагане у целој прекограничној зони. Биће формирана и мрежа за промоцију новог производа. Очекује се да нови туристички производ привуче више страних туриста, чиме да се повећа број ноћења у прекограничној зони, која обухвата 8 области у Бугарској и 7 области у Румунији.
У испуњењу пројекта  купљена су 2 топловаздушна балона и неопходну опрему. Обучени су теренско особље и пилоти. Разрађена је детаљна маркетиншка стратегија за промоцију новог производа и стартира њено испуњење - промоционални лет изнад прекограничне зоне, израда рекламних материјала, привезана дизања за демонстрацију и т.д.
Осим основне услуге - лет балоном или привезано дизање, као додатне услуге за клијенте се предлагају сликање лета спортском видеокамером са самог балона или сликање лета дроном, израда диска за време лета у одговарајућем паковању и његово представљање путницима непосредно по завршетку лета.

Примена
Описана пракса реално се предлаже на територији прекограничног региона као туристическа услуга - Белоградчишке стене, Рабишко језеро и општина Ћупрене су дефинирани од стране иницијатора као одговорајућа област за лет. Уједно с тим "Авантура балоном" је пример за иницирање, планирање и увођење нове авантуристичке атракције у области авантуристичког туризма.
Као основни изазов за одрживост производа наша екипа опредељује умеће партнера да обезбеде истрајност понуђене услуге, што се односи као проблем свакој додатној туристичкој услузи, нуђена у региону - да се пређе са "инцидентног" на регуларну понуду. У конкретном случају као кључни фактор се оцењује постојање квалификованог особља, које да буде на разполагању за испуњење услуге.

-    Линк за додатну информацију
http://balloonadventure.eu/bg/

ПЕШАЧКЕ СТАЗЕ У ПРИРОДНИМ И КУЛТУРНИМ РЕЗЕРВАТИМА

Категорија:         Развој специјализоване инфраструктуре; ИТ-прилози
Држава:    Грчка, Кипар
Циљ:
•    одрживо коришћење и управљање природним ресурсима околине.
•    Подстицај привлачности руралних региона на острвуЛесбос
•    Очување, популарисање и повезивање у мрежи локалних историјско-културних вредности и природних ресурса
•    Јачање перспективе за развој специјализованих врста туризам
•    Популарисање региона путем олакшања приступа и повећања знања друштва за
околину,

Опис
У описаним случајевима добра се пракса оснује на иновативни приступ за коришћење природних и културних ресурса путем радња усмерена на квалитет, конкурентну способност и отвореност, преко јаке структуре за сарадњу и мрежа. Користе се интерактивни уеб базирани прилози за подстицај карактеристика околине и културних ресурса области.
Четири острвна предузећа за развој - предузеће за локални развој у Лесбосу, локални развој уХераклеу, Обласна агенција за развој Ларнаке, локални развој у Пафосу и градоначелник Арчанона - Астероусион уједињују своје напоре, идеје и амбиције за подстицај својих региона, да би се представили на иновативни начин као заједнички регион општих карактеристика и специфичности.

Неке основне делатности, које су извршене за време испуњења укључују:
-    Маркирање и унификована сигнализација 7 стаза, које комбинују природно и културно наслеђе;
-    разрађивање 12 различитих конкретних тематских пакета:
-    одржавање 8 обука за професионалце и незапослене у новим специјализираним делатностима и професијама;
-    Израда технолошког система (уз помоћ и GPS технологија) за интерактивно он лајн представљање ресурса и развој бесплатних Android прилога.

Примена
Најзначајнији и иновативни аспекти ове добре праксе дају могућност посетиоцу да тражи и бира информације за све природне и културно-историјске аспекте региона кроз лак за употребу интерактивни портал. То дозвољава посетиоцу да посети у свако време регион и у динамици да мења по жељи своју руту и планове. Користећи уеб базиране прилоге крајњи потрошачи могу да мењају изабрану пешачку стазу и да додавају тачке интереса на њој и тако она да постане интерактивнија и интересантна.
Описана пракса је интересантна за прекогранични регион и са другог аспекта. Она је у организационом плану остварена од стране организација различитог типа и от различите области, а нису уједињени у заједничку структуру, т.ј. повезане су само за изпуњење конкретне идеје. У  случају са прекограничним регионом "Белоградчик – Ћупрене - Књажевац" сличан приступ "оријентисан к резултату" би био решење за разноврсност заинтересованих лица и недостатка јединствене DMO-структуре.






Mura-Drava.bike
Категорија:     бициклистички туризам; мреже; ИТ-прилози
Држава:     Словенија, Хрватска
Циљ:
Заједнички циљ је да се обезбеди одрживи економски и социални развој граничних региона Словеније и Хрватске.
Конкретни циљ пројекта је да створи привлачну прекограничну дестинацију за
вело туризам по рекама Мури и Драви.

Опис
Пројекат наставља у Словенији и Хрватској већ постојеће руте по рекама у Аустрији, така да би оне достигле до њихових ушћа. На тај начин постојећи туристички пакети се обогаћују и се повезују с вело рутама по реци Дунаву.
Пројекат укључује формирање вело стаза по рекама Драви и Мури, као и система за навигацију за бициклисте. GPS систем дозвољава да се пребацују подаци са интернета на мобилне уређаје и у свако доба и место да се праве извештаје он лајн. Постоји велика палета корисних информација – основне руте, локална кулинарија, културне и природне знаменитости, информације за везу и сл. Потрошачи могу да бирају између различитих панорамних мапа/слика, да гледају видео клипове основних рута и да прикупљају туристическе информације од значаја.
Најважнији елеменат успешног трансфера добре праксе су мештани. Ево зашто велики део делатности у пројекту усмерене су кључним организацијама, циљним групама, добављачима услуга и другим заинтересованим странама. Реализирана је обука добављача услуга по рутама, укљ. посета у суседној земљи за потребе обуке, и израђени су специјални приручници за исти циљ.
Рута је рекламирана на три сајма у иностранству, преко промотивних материјала, фотографија и кратких филмова, и у специјализованој штампи. Формирана је и специјална страница, заједно с GPS за все потрошаче.

Примена
Стварање систем за навигацију у две земље различитих закона захтева уједињење различитих институција и партнера. Изпуњење пројекта је дело 10 партнера, који прецизно дефинирају потенцијал за развој, мотивирају основне заинтересоване стране и примењују неопходне активности.
Основни резултат пројекта је завършена рута – једна од најинтересантнијих у Европи. Ова рута постаје бренд, који привлачи бициклисте, који воле дугачка растојања. У исто време рута је костур, који привлачи и локалне тимове. Има локалне бајкере, који свакодневно користе кружне стазе.
Пренесена у прекогранични регион, ова пракса могла би да се интерпретира у стварању једне основне трасе (вело рута; траса за "авантуре" или друго), изграђена од узајамно повезаних елемената и усмерена на дужи боравак у региону, при чему сваки поједини елеменат може да се предлаже самостално и за краће посете. У исто време почетна и крајња тачка могле би да буду веза за предлоге из суседних региона (напр. Вело рута, пешачка рута) и тако да се прекогранични регион интегрише у већој мрежи.





Сеоски (рурални) туризам АМБЕР
Категорија:     Обука; ИТ-прилози
Држава:    Шпанија
Циљ:
Разрађивање програма за самосталну обуку на професионалном нивоу у области сеоског (руралног) туризма.

Опис
Пројекат „Сеоски туризам АМБЕР” је реализован по програму Леонардо да Винчи. Програм за обуку се фокусира на потребе садашњих и будућих предузетника и службеника у области сеоског туризма, малих и средњих предузећа, регионалних и локалних организација за развој сектора, као и за незапослене. У њој се разматрају дисциплине као маркетинг, гостопримство, привлачење клијената додатним делатностима у области сеоског (руралног) туризма.
Крајњи производи пројекта су следећи модули обуке:
-    „Умећа у области информационих технологија у сеоском туризму – повећање предузетничких могућности и маркетиншког потенцијала” – садржи интерактивни материјал за обуку „Како да створите и објавите свој лични туристички уеб сајт”;
-    „Основни принципи гостопримства у малим установама у области сеоског туризма”;
-    „Делатности у области сеоског туризма – додатне атракције за клијенте” – укључује четири под-модула: „Укусне ствари – идеја за тапас (традиционално шпанско мезе)”, „Вођење тура”, „Риболов за разоноду”, „Сауна у сеоском туризму”.

Модули су достављени на CD (с интерактивним елементима) и на папирном носиоцу. Модули су разрађени, имајући у виду све специфике региона у појединим државама: национално законодавство, социо-културну средину, географски положај, стандард живота и сертифицирање хотела.

Примена
У целини већи део пројеката у сфери обуке се реализирају по програму Леонардо да Винчи, где партнирају организације бар из три различите стране чланице. У сфери обуке, напредовањем информацијоних технологија све више се акцентује на разрађивање уеб базираних платформи, које садрже модуле за самосталну обуку. Предности ове методе су да је она релативно јевтина и достиже неограничени број потрошача из различитих земаља света. Обично ови модули су слободног приступа, али понекад треба и коришћења лозинки.
Предност ове праксе је слободни приступ до сличних платформи за обуку. У актуелном профилу места за смештај у прекограничном региону - претежно мала, руковођена власницима, обично као додатна економска делатност, такав тип форми за (само) обуку дају неопходну флексибилност тема, временске ангажованости и расхода. Пошто велики део материјала су на енглеском језику, могла би да се позајми сама идеја и на регионалном нивоу да се иницијира сличан пројект.

Дивља тајга
Категорија:  Туристичке атракције
Држава, град:    Финска
Опис:
Дивља Тајга се налази у најисточнијем делу Финске до њене границе с Русијом. Она се налази у најзападнијем делу евроазијске тајге. Предео је покривен четинарским шумама, ливадама, формираним за време ледниковог периода, бистрим рекама и богатим животињским светом. У прошлости овде су се водиле низ битки. Економија региона се оснује на мали породични бизнис, а као маркетинг стратегија дестинација се залаже за рекламу локалног начина живота, традиција и природне средине.
Ове датости дозвољавају посматрање и сликање дивљих животиња. Регион је један од најбољих за посматрање смеђег медведа, риса и вука. Изграђени су два центра за информисање посетилаца о дивљем животу. Област дозвољава да се низ активности дешавају на отвореном простору – од јахања коња и риболова до бициклизма и кајака. У јесењи дани се предлаже брање гљива и горског воћа. За љубитеље јаких осећаја у Хоси на руској граници је изграђена 100 км маркирана траса за бициклизам.
Парк „Дух Калевале” је нова атракција, чије се кључне карактеристике оснују на локалну културу и природне датости. Парк предлаже многобројне атракције, активности и програме као напр.:
•    Марш „Тест да ли сте Финац” – ово је врста организовани боравак у шуми у циљу да се максимално достигну услови живота у природи. Живи се у дрвеној колиби, прави се прелаз кроз шуму и сл.
•    Игра „Укради сампо” – то је тематска игра за децу. Свако дете добија картончић са обележеним предметима, сакривени од Димњачара, које она треба да пронађу.
•    „Божићна прича” – авантура укључује три елемента – састанак с Дедом Божићем и Вече с Дедом Божићем. Посетиоци пеку омиљене слаткише Деди Божићу, траже Деда Божића уз помоћ патуљака, возе се санкама упрегнутим јеленима, пробају праву Божићну вечеру и сл. Тази се атракција највише воли, а резервације за њу се исцрпљују још у раној јесени.

Другу атракцију, коју предлажу локални ресторани, је т.зв. „Ортодоксални бифе”, који укључује сет традиционалних динстаних и печењих јела. Кухиња је изабрана према сезони и на тај начин се обезбеђује велику разноврсност јела у свако доба године. За туристе постоје услови да они могу сами да припреме традиционални карелијски пај.

Примена

Пракса је пример не толико за поједине делатости, које су применљиви и у истраживаном региону, колико за изградњу еко-парка, који предлаже пуно забаве за посетиоце сваке узрасти. Пракса показује како додати производ (кулинарија, игре, тематскии прелази и т.д.) може да појача локалне природне и историјске датости, претварајући природни парк у атрактивну туристичку дестинацију.
У прекограничном региону слична већа иницијатива (инвестиција; пројект) има потенцијал да комбинује све основне ресурсе у широко нуђење услуга, програма и атракција и у исто време би била једина по својој врсти у овом делу континента. Осим чисто економске користи (радна места, заузетост, повезани бизниси), она би имала и одговарајући бранд ефекат за регион.